О књизи: 2009 / Књига користи обимни чињенични материјал за анализу дискурзивних карактеристика совјетске културе 1920-1950-их - ефективност идеологије „кључних појмова” у комуникативним техникама научног убеђивања и уметничког изражавања. Главна пажња аутора је усмерена на тематске и жанровске преференције у области фолклора и „народног стваралаштва”. Аутор даје одговоре на питања: на којим реторичким, социо-психолошким и институционалним основама почивају социјалистички реализам, еп (и квазиепски), бајка (и „совјетска баснословност”), патос пролетерске будности и популарност успаванке, дидактика рационалности и једва да није магично веровање у „заверничку моћ“ речи?.